Zašto ne smem da te ljubim,
zašto moram da se klonim tebe ja.
A ti ne znaš i ne slutiš,
da si uzrok suza moga zla.

Dušu si mi namučila,
sve si snove salomila srcu mom.
Sad si srećna, a ja jadan,
mislio sam da me ljubiš dušom svom.

Svakog dana tuda se šetam,
a ti ziviš za tri sveta vesela.
Ne veruješ da te ljubim,
da imaju srca ljudi kao ja.

Sve si dala, nemoj kriti,
on ti veran neće biti, nikada.
Sad si srećna, a ja jadan,
mislio sam da me ljubiš dušom svom.
Zvonko Bogdan

[1522]