Ćaća je bio visok k'o orah stari,
kad prođe selom pred njim su svi bećari
žurno šešir skidali, da ga ne bi ljutili

Mati ga klela, klelo ga pola sela
da tuđe žene ne dira neko vrijeme,
ma tko bi njega smirio, kad je po svome živio

Sve više ličim na svog ćaću
i sve što imam dat ću na tamburaše,
kad pitaju šta je srcu milo,
sviraj onu ja te volim Slavonijo

Jednom je kući doš'o u sitne sate,
zadnji sam puta kaže šorove i sokake
noćas pijan hodio, i tuđe žene ljubio

U krilo svoje meko uzo me, pa mi reko,
sine moj krvi moja, pošteno sve sam stek'o
al' sada moram krenuti, nebesko žito kositi

Sve više ličim na svog ćaću
i sve što imam dat ću na tamburaše,
kad pitaju šta je srcu milo,
sviraj onu ja te volim Slavonijo

Našla ga mati u njivi k'o da spava
na meku zemlju klonula tvrda glava
konje je nebom potjero, umro je gdje se rodio

Još gledam orah stari s jeseni k'o da priča,
sine moj dragi bećaruj dok ti sladi,
al' uvijek kaži ponosno volim te Slavonijo

Sve više ličim na svog ćaću
i sve što imam dat ću na tamburaše,
kad pitaju šta je srcu milo,
sviraj ono ja te volim Slavonijo

Vlado Bašić

[1746]