Imao sam puno djevojaka
ljubio sam od jutra do mraka
i po mraku u malom sokaku
malo ljubim pa ostavim svaku

Eeejjj crna, plava svejedno je koja
ja im ne znam imena ni broja
više, niže, punije il' tanje
lomio sam srca više-manje

Eeejjj a sada je mene smotala
vragolasta mala Podravka,
primila pa više ne pušta
pred oltarom dok ne kažem „DA"

Lijepo mi je govorio ćaća
sve se sine i vraća i plaća
i tebi će neka na kraj stati
sredit ćete da nećeš ni znati

Eeejjj što je bilo neće biti više
gotovo je loše mi se piše
svršeno je bećarenje moje
čini mi se doš'o vrag po svoje

Eeejjj a sada je mene smotala
vragolasta mala Podravka
primila pa više ne pušta
pred oltarom dok ne kažem „DA"

Ljudi moja cura luda
ženiti ću je nemam kuda
pred oltarom reći ću joj „DA"

Zdravko Brkić

[1435]