Rekli su mi da je poša
bilo je pet ujutro
naoko još jedan dan
more je probudija
u daljinu je isplovila
trošna barka drvena
stara svića i mriža
na po rascipana
i čale moj ća se nije vratija

a volija je puno ić na more
za njega ni bilo veće lipote
kada bolest bi ga uzela
i barku bi usidrija
za njega ni bilo veće sramote
čale moj ća se nije vratija

Pričalo se da je sidro baci
u devet uri
oko Piškere i Vele Panitule
vrime je loše bilo
rekli su jugo se diglo,
a ćale je uvik priča
da je more veliko
ča ga je od mene sebi uzelo
a volija je puno ić na more
za njega ni bilo veće lipote
kada bolest bi ga uzela
i barku bi usidrija
za njega ni bilo veće sramote
čale moj ća se nije vratija
čale moj ća se nije vratija
Tomislav Bralić

[1867]