Došao sam s cvjetnih polja, u taj grad, k'o dečak mlad.
Snašao se odmah nisam, buran život poče tad.
Snašao se odmah nisam, buran život poče tad.

Mnogo svega, malo para, isti problem svaki dan.
Igram biljar, priča stara, često spavam kući sam
Igram biljar, priča stara, često spavam kući sam

Gde ste noći,? gde ste dani,
i voćnjaci procvetani.
Gde ste moji kočijaši,
gde ste đermi i salaši.

U tom gradu punom buke, limuzine šire ruke.
Sve je manje kočijaša, i osmijeha mojih snaša.
Sve je manje kočijaša, i osmijeha mojih snaša.

Vratit ću se rodnom kraju u kućicu ispod trske.
Kao dobri alas stari, da oživim staze uske
Kao dobri alas stari, da oživim staze uske

Gde ste noći,? gde ste dani,
i voćnjaci procvetani.
Gde ste moji kočijaši,
gde ste đermi i salaši.

Zvonko Bogdan

[1803]