Bijah mali kao dica mnoga
Jahah konje kroz selo i polja
U tom trku viko sam od sriće
Al si lipa Slavonijo moja

Nešto brzo prohujaše dani
Nestašluku prominiše viru
Podiže me vrtlog od sudbine
I spusti me ovdi na sjeveru

Ljuljaše me talasi života
Procvjetale lomiše mi grane
Mrazevi mi prošaraše kosu
I obrve često namrskane

I što dalje čežnja bješe veća
Kupih konja legolaza vrana
Kupih konja da me na te sića
Da utihne u duši mi rana

Al u konju bješe srce moje
Svud po svitu pominju mi ime
Stani Marko života ti tvoga
Ajde amo ti šokački sine

Širim ruke od tuge i milja
I poljupce šaljem svud bezbroja
Konja gledam a potajno mislim
Di si sada Slavonijo moja
Konja gledam a potajno mislim
Šta mi radi Slavonija moja
Zvonko Bogdan

[1236]