Lipe li su noći u jeseni
došlo vrime momci da se ženi

I sinoć sam u Stipana bija
mrzle ruke kraj komina grija
stari Stipan ima lipe kćeri
i svaka me malo okom mjeri

Najdraža mi njegova je Iva
tilo oganj, oči vatra živa
sitno svitlo baca uljanica
odavde se ne bi nikad mica

Lipe li su noći u jeseni
došlo vrime momci da se ženi

Subota je idemo na silo
oduvik je kod nas tako bilo
sastanu se momci prije mraka
pa u kuće pune divojaka

I noćas ću Stipanu na piće
kćer mu lipa miriše ka cviće
njegova mi Anđa vino toči
pa se meni zagleda u oči

Čuvaj Bože naše običaje
stari život nek u njima traje
nek se pisma po selima čuje
da je novo vrime ne otruje

Lipe li su noći u jeseni
došlo vrime momci da se ženi
Mate Bulić

[1467]