Kad je bija dite malo zvali su ga Paško
Nikad nije na prste zna koliko ima godina
Vapora je uvik u daljini pripoznat zna
Suzu bi ditinju pustija kad bi ga vidija

Pita je sve te dane kad će svanuti za me
Mater mu bili vestit sprema pa da ode na more
Vapor je davno Paško zavolija
Suzu bi ditinju pustija kad bi ga vidija

Sudbinu san svoju u oči pogleda
I tako san od kuće posli otiša
Volija san brodove i more
Plavo more i vitar me je zva
Ne bi taj poziv nikad odbija
Paško

Volija san brodove i more
Kad san se kući vratija, opet san zvonik pogleda
Ura je bila ista, ista i kad san i otiša
Vapor je davno Paško zavolija
Suzu bi ditinju pustija kad bi ga vidija

Sudbinu san svoju u oči pogleda
I tako san od kuće posli otiša
Volija san brodove i more
Plavo more i vitar me je zva
Ne bi taj poziv nikad odbija
Paško

Buđenje

[1311]