Sa perom u ruci a čelom mi gore
Šta da ti pišem božanstveni stvore
Tebi da lažem to ne mogu znam
I zato se reših sebe da ti priznam

U mladosti ranoj već ljubav ti godi
Ah dete ti ne znaš kuda to vodi
Ispiti varljive slasti su dar
A kasnije dolazi kajanje znam

Maro ne plači, Marice mila, oprosti mi
Takav je život takva je sudba, zaboravi
Ostat ćeš divan spomen u mome veku
Dok tvoje ime šapćem suze teku
Maro ne plači, Marice mila, oprosti mi

Na sastanak zato ti nemoj ni doći
A ovo pisamce sve će ti reći
A ja ću i dalje s cveta na cvet
Da nastavim burno svoj započet let

I suza dok gorko nit obraz mi teće
S ciganom ja ću da produžim veče
Misli'ću tad dušo, ah samo na te
A pesmica rastanka ču'će se tad

Maro ne plači, Marice mila, oprosti mi
Takav je život takva je sudba, zaboravi
Ostat ćeš divan spomen u mome veku
Dok tvoje ime šapćem suze teku
Maro ne plači, Marice mila, oprosti mi

Zvonko Bogdan

[1487]