Ja trebam Dravu, Drava treba mene
Njen sjaj u noći danju boju neba
U proljeće njene od razlivene
To je sve što mojoj staroj duši treba

Ja trebam vrbake one žute šibe
Što pticama mašu prije nagle kiše
I lopoče bijele i pod vodom ribe
Sve što Dravom plovi i sa njome diše

Uzmite mi sav moj život
za njeg' neću da se kajem,
ali Dravu nikom ne dam
sve vam drugo svoje dajem

Ja trebam Dravu i divlju i lijepu
Kad me umor svlada i tuge slome
I sa sobom nosim kamenčić u džepu
Da se mogu vratiti gdje sam svoj na svome

Ja trebam Dravu, Drava treba mene
I ne dam je nikom 'ko njen spokoj vreba
Jedina je Drava, Drava nema cijene
To je sve što mojoj duši treba

Uzmite mi sav moj život
za njeg' neću da se kajem,
ali Dravu nikom ne dam
sve vam drugo svoje dajem

Ali Dravu nikom ne dam
sve vam drugo svoje dajem

Franjo Barić

[1172]