Tu sam sretan
Di čujem djevojačke pjesme
Ležim u sjeni hrašća
Pijem hladnu vodu s česme
Pod pendžerom di snaše
Sviraju tamburaši
Di se uprežu čilaši
I znaju me svi salaši

Di gori ona lampa
Di onaj đeram škripi
Tu će mi duša skončat
Tu su mi dani lipi
Di drag mi je kirvaj
Sijelo, prelo i rakije vrelo
Di živim ko bećar pa
Me znade svako selo

Tu sunce polje kupa
Tu mi je jedini dom
Tu kosti mojih predaka
Sanjaju slatkim snom
Ne mogu to opisat'
Ne bih drugdje znao disat'
Od tuge bi umro
Da ne mogu žito mirisat'

Da ne vidim svog šora
Ili svog sokaka
Prije nego sklopim oči
Još jednom prije mraka
Tu me napravio ćaća
Tu me mater slova učila
Ako budem mor'o otić'
Tu ću se vratit' ja

Di je moja njiva
Moja šljiva
Moga konja griva
Moja krv živa
Di rijeka Bosut pliva
I pale svijeće za heroje
Što su ginuli za boje
Na ponos i čast imena Slavonije moje

I kad poželiš se ravnice
Dođi u Vinkovce
Sve moje ceste su davno zarasle
Stojim na pragu vrata Hrvatske
Zovu te, zovu, ravni slavonske
Dođi u Vinkovce

Veličam slike svete
Što sam slavonsko dijete
Od glave do pete
Pa mi iz grla pjesme lete
Rodnom kraju, mome milom zavičaju
Di me ljudi znaju
A zvijezde di ljepše sjaju
Di se nebo ljepše plavi

Di su osjećaji pravi i na
Najbolji mogući način di se slavi
A rakija grebe k'o slama
Druga već ide sama
Niz grlo u vene
Svaki put kad pisma krene
To je moja Slavonija
To ti je moja ravnica

Razigrani vrapci
Svud okolo živa dica
Pa kad svirne tamburica
Ljepše od cvrkuta ptica
Lakše je prebolit'
Bol onda postane sitnica
Tu ti je moja dika
Svako drvo iz šljivika

Ljudska mašta ne bi mogla
Smisliti ljepših vidika
I kad ne bude me više
Kad napustim tu idilu
Ljubit' ću u raju
Prelijepu slavonsku vilu
Bogu smo dragi mi Hrvati
Pa ću molit' da me vrati

Još posljednji put
Da gledam dok
Se žito zlati
A kad me opet gore vrati
Zahvalit' ću mu prvo
Što nam je dao
Komad zemlje što
Je za sebe sačuvo

Poštujem svakoga
Al' se nikoga ne bojim
Osim dragog Boga
Jer je razlog što postojim
Što me ima i živim
Da dičim se imenom tvojim
Nepokoreni grad
Na vratima Hrvatske stoji

Klize mi suze po licu
Dok slušam tamburicu
Kad prsti taknu žicu
Ne dirajte mi ravnicu
Al' sinovi tvoji
Slavonijo sad te paze
I nikad više tuđe noge
Neće da te gaze

Ginulo se prelagano
Previše mama je plakalo
Predugo je raj na
Zemlji ličio na pakao
Palili su naše šume
Mi smo ih opet zasadili
Rušili su naše kuće
Mi smo ih opet izgradili

Ubijali su moj narod
Al' smo ostali na svom
Da branimo svoj dom
Jer volimo svoj dom
I vjerni domu svom
Kad sokolove zove
Slavonija majka
Pjevat će se riječi ove

Ljubi svoje, boje
Srce slavonsko je
Rakija u krvi
Jer volim ljude svoje
Ta svečana oda svira
Svetoj zemlji roda
Jer plaćena je krvlju
Dok se sanjala sloboda

Sve moje ceste su davno zarasle
Stojim na pragu vrata Hrvatske
Zovu te, zovu, ravni slavonske
Dođi u Vinkovce

Shorty

[1540]