Šta se ono šorom čuje
čudna pisma odjekuje
u srcima magle zaborava
K'o da ništa nije bilo
k'o da mi se samo snilo
gdje nestade naša pisma stara

Pomutili vuci vode
a nezvani kolo vode
tuđi krčmar opet račun piše
Da l' da plačem, il' da psujem
da l' da pijem, il' bolujem
tuđa ruka slavnu prošlost briše

Nije meni što ti vode mute
što mi stare rane diraju
već je meni što tambure šute
dok se tuđe pisme sviraju

Da se dignu naši stari
i bećari i sanjari
podigli bi side glave svoje
Bogu bi se pomolili
srca svoja otvorili
ne bi dali da im sudbu kroje

Slavonijo, kućo stara
zemljo kruha i ratara
probudi se, pa zapivaj smjelo
Ne daj da ti temelj ruše
tuđe kiše, tuđe suše
ustaj, ustaj i podigni čelo

Nije meni što ti vode mute
što mi stare rane diraju
već je meni što tambure šute
dok se tuđe pisme sviraju

već je meni što tambure šute
dok se tuđe pisme sviraju

Krunoslav Slabinac

[1215]