U zemlji apsurda zakon je ka Burda
Pa se po njemu kroji, sve po zakonu, samo izbroji
I začepi pravu rupu, to je lako
Kod nas bit snalažljiv je zajebat zakon
Zajebat sve nas, ma nema problema
Zakon je pun rupa poput goblena
Pa veži sliku, za rodbinu
I kojeg priku
Baci kost pasima šta nose palice
Sitne ribe pune marice
Dok pametne glavice biže priko granice
a preplašene guzice nas vode žedne priko vode
dok ispravljaju netočne navode
A na ulice su izašle curice
Naše mlade snaše, u lov na nogometaše
Ali im paše i druga mogućnost
Sve dok je sigurnost i izvjesna budućnost
I nabrekle lisnice, a nisu baš bistrice
pa bi tile bit misice, i na modne pistice
Jer to su nova iskustva koja otvaraju vrata
Auta od faca velikog formata
Ako nisu kriminalci onda su tatini sinovi,
u glavama im plinovi, invalidi,
sve šta vridi da im je roditelj
Smisao života je ko ima bolji auto i mobitel.
Svi Hrvatine, a svaki skače ka klokan
čim čuje Cecu il neki hit od turbo folka
Tu nema sriće, sve je gluma
Ljubav odnosi bujica tekućih računa
Sve do Crnog Mora, il još crnje I gore
U Mrtvo more, tu nema života, samo svota
Nema snova, samo lova
Otrovnija od otrova, šporka od šporkih poslova
A ekipa u kvartu pije pive, bez perspektive
Izvukli su krive karte
Krivo vrime, krivo misto, obećanja-blagosranja
Al nema više vizionara
Legionara, revolucionara,
Bolest gora od SARSA, u ime svoga Boga Marsa
Sve ih je tribalo u ludare, umobolnice
Prije nego sjebaše bolnice i tvornice
A ja bi samo tija radit, pošteno zaradit
Imat nešto u banci, da me ne hrane starci
život je bijedan, al se ne dan
Nisan gladan ni žedan, krpin se iz tjedna u tjedan
I teško je nama šta bi tili bit ljudi
Parimo nenormalni, ludi
Al smo oni šta se bore
I kad je najgore dio smo faune i flore,
imamo ljubav i more
to nam ne mogu otet, kod nas drugi vitar puše
ne mogu se popet do nas sitne duže
šta guše gustom maglom lošeg emotivnog naboja
na plemenskom su stupnju razvoja
ili oni šta dobro podmazanih analnih otvora
voze linijom najmanjeg otpora
i nema digniteta, i nema poštenja
Očenaši i Zdravo Marije su cijena oproštenja
i nema općeg dobra, samo vlastita torba
i dupe kriminalci, a svi šute papci, suci, fratri, policajci
jer su rođaci il u istoj stranci, ista banda
a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskoga šljama,
a mi smo stranci u vlastitoj zemlji zbog ljudskog šljama,
Lipa naša silovana!

Heroji!
Ne tribaju nam puške ni pištolji!
Samo čisto srce i ničeg se ne boj!
T.B.F.

[1467]