Toma Bebić CroMusic at cromusic.crolinks.com [V] Cili život jema san svoj kumpir, svoga špara i svoju bevandu, a sad ništo verdure, zubaca iz leda i botilju vina kupi san u dućan. Zac smi ih rodili, zac smo s njima patili, majko, moja majko, kad nan nijednega ni. [C] Di su naša dica mila, Majko, majko, kaži mi, u ke su se kantune svita razbižali. [V] Valja reć situ se mene, i mene i stare svoje, pa nan šalju devize, dolore i koju marku. Koji put dojde i pismo, u njemu po dvi tri riči, pitaju nas za zdravje i je li čagod triba. Ča ćedu puste marke, dolori i božje mane, kad su nan oči daleko u naše stare dane. Osušilo se lozje, raspukla maslina, i smokva je pošla k vragu. Jedino stari bor povrh kuće ča je oduvik bi ovaki za dišpet vrimenu ka da se ruga… [C] Di su vaša dica mila, ljudi, žene, kažite u ke su se kantune svita razbižali.