Kad kroz tvoju hižu ja pasan,
samo jena stvar je ča pensan...
kako bi nam skupa lipo bilo,
da je samo po' ud nega ča se meni za te snilo...

Kada prođeš mojom ulicom,
kao slučaj, ja za prozorom...
ti me gledaš, očima me svlačiš,
a ja htjela bi za stvarno, pa da vidiš što mi značiš...

Kada god te vidim, kada god te čujem,
kad si blizu, kad si tu,
samo jedno želim, društvo da mi praviš
svaku noć na jastuku...

Kada god te vidim, kada god te čujem,
kad si blizu, kad si tu,
ja bin mala, stija, kad bin s tobon bija
trejset dan u misecu...

Slabo tebe ja razumijem,
"forši", "stija", i don't understand,
ali to mi stvarno nije važno,
samo želim da me ljubiš, da me grliš snažno...

Bez da rećeš, ja te razumin
poli tebe ja kaj da gorin,
ma i ti biš s namon se nažgala
kad biš samo s namon bila, s namon jenu noć ustala...

svaku noć na jastuku,
svaku noć na jastuku...
Alen Vitasović i Maja

[1926]