Pričao mi jednom dida Joza
kad se kompom išlo priko Save
A ambari bili puni i čeljad sva sretna
sviralo se malo bolje, rič mu sjetna

Pa spominj'o svatove i pisme
zla vrimena i ratove bisne
Mnoge vlasti su vladale dizale se i padale
prolazile vojske i naše i tuđe

Priča dida, a oči mu se sjaje
kaže još se sića lipe Kaje
Bio joj je drag al' eto nije im se dalo
volio bi i sad s njom divanit malo

A onda mu rič u grlu stane
kao da mu misli nešto krade
S kraja duše tuga neka
svakog od nas negdje čeka

Dođe jednom dan pa valja život zbrajat
s kraja duše tuga neka
Svakog od nas negdje čeka
valja jednom život zbrojiti

Men' se čini sinko da mi nema više puno
i ničeg mi viruj nije žao
Da mi se još jednom rodit ne znam šta bih dao,
a sad bi malo bolje živit znao

Potonula kompa nasrid Save
rano ljeto 50 i neke
Ne pamte oluju takvu ni prije ni poslije
dva mu druga progutala mutna voda

Savu kaže ne voli od tada
i ne ide na obale njene
Vidit će je još jedanput
kad mu kaže vrime dođe

Zapalit će svijeću pa oprostit rijeci
jer nije rijeka kriva ništa
Kriva je sudbina gorka,
a sudbina to je duga priča

Men' se čini sinko da mi nema više puno
i ničeg mi viruj nije žao
Da mi se još jednom rodit ne znam šta bih dao,
a sad bi malo bolje živit znao

Sad bi malo bolje živit znao

TS Žute Dunje

[1307]