Ostao si zbunjen poslije pročitanog štiva, birtijski masakr sve zbog nekoliko piva
Al mladež nije fina kad im date heroina, poštar upucan zbog novca usred dana kao psina
Nema granica, sve zbog velikana i kovanica, ne može se stati tek na nekoliko stranica
Škvadra nema srama, ovo izmiče kontroli, nitko nikoga ne voli, svi razmišljaju o lovi
I ne možeš vjerovat za klince iz kvarta, ubili su frajera mogo im je biti tata
A pola sata poslije maloljetnice na praksi, smaknule taxistu da bi opljačkali taxi
Sranja se dešavaju, a ti vičeš j* te, sazno si tek nešto malo sa stranice sramote
Jer nema dosta stranica za hrpu umobolnika, možeš samo saznat to što daje crna kronika
Reket il' razbojstvo, dućan , mjenjačnica, banka svi na pod, ha ha, ovo je pljačka
Silovanja, pucnjave i krvoprolića, crna kronika je stvarnost k'o nedovršena priča
Prefrigano, dobro uigrani, nepredvidljivi, nimalo stidljivi
Mafijaški nedodirljivi, ulične spike, krvave slike proizvode vike
Uđi u hodnike crne kronike
Kažu da sam fabičan, al ništa drugo osim realan, sve mi je jasno k'o noć i dan
Al ponekad ne znam zbog edukacije, ne listam posebne stranice
Ne očajavam , otvaram im sve od prve do zadnje, ne gledam sličice k'o naivac
Znam 'ko je krivac, čak ni Papa više nije pozitivac, počinjem ubijat sa 15
U restu s 19, silujem djevojčice kada znam da im nije ni 16
Al sve je čisto logično, pravimo djecu neurotično, rođene ubojice s trake
Al to je obično, crna kronika postaje literatura u osnovi bontona
K'o kultura u biznisu, postaje manufaktura, danas je normalno
Radim što i drugi, pa se ne čudim, cijele dane zamišljam mašakre
Cijeli dan bludnim, ne mogu me nazvat ludim, i da mogu ne marim
Živim u sj* svijetu, pa činim i sj* stvari
Prefrigano, dobro uigrani, nepredvidljivi, nimalo stidljivi
Mafijaški nedodirljivi, ulične spike, krvave slike proizvode vike
Uđi u hodnike crne kronike
Nedeljno jutro doručak i kava, od sinoć boli glava
Pasala bi pornjava sa ženom, al sin više ne spava
Sjedaš za stol uzimaš novine da bi proveo pola čuke na jednoj stranici crne kronike
Tako prolaze godine, sranja ima na stotine, i čitat ćeš dok nećeš gunđat zbog mirovine
A pošto si niži sloj možda ti sin bude u njoj, kad će pišat krv i curit će znoj u đorđićevoj
Jer ima vatre tam di ima dima, pa mali samo glavom klima kad pitaš kaj ima lima
Sada čita slikovnice, gubi i trga bojice, a kaj će bit ako dobiješ poziv iz bolnice
Na putu iz školice strado je zbog dvojice budala, pa ti vele prostreljna rana iz strojnice
A kaj da imaš svoju malu curicu, kaj se napije na tulumu pa rade iz nje kurvicu
Jer deru u guzicu majmuni duplo stariji, i moliš se Mariji da ne svrši na narhkomaniji
Jer pukla bi k'o škvadra kaj se borila na Baniji, i dala šamar velikoj Jugoslaviji
Od kad su te ranili više nikaj nije isto, koliko si samo puta piso oproštajno pismo
Jer nisi na čisto sa gardom, cijeli rat u borbi s k'okardom, a sad ko klošar hodaš kvartom
Utjehu tražiš na dnu čaše, al ne zato kaj paše, već kaj misliš da će ti biti lakše
I tješiš se da nije loše tvojima i tebi, jer da je stvarno bad sad bi čitao o sebi, ili ne bi
Tram 11
