Uz naklonost vlasti i sirovih strasti
Došlo je doba da selim s moje plasti
Al' kako ću prijeći tu veliku branu
Kad sve me vuće na tvoju stranu

I sve mi je ravno do Sinjeg mora
Jer ja sam seljak u srcu i duši
Ta nij' mi je stalo do pustinje sela
Jer moja ljubav teško se ruši

Slavonija, sveta ledina
Slavonijo, naša jedina
Tvoje su njive gazili mnogi
Al' oni danas su otišli strogi

Slavonija, sveta ledina
Slavonijo, naša jedina
Sinovi tvoji na bedemu stoje
Jer ne damo svoje i ne damo svoje

Avlije puste, široke ravni
I đeram na stanu iz davnoga doba
I pšenica zlatna u tvojoj kosi
'Rastova šuma još uvijek prkosi

I sve mi je ravno do Sinjeg mora
Jer ja sam seljak u srcu i duši
Ta nij' mi je stalo do pustinje sela
Jer moja ljubav teško se ruši

Slavonija, sveta ledina
Slavonijo, naša jedina
Tvoje su njive gazili mnogi
Al' oni danas su otišli strogi

Slavonija, sveta ledina
Slavonijo, naša jedina
Sinovi tvoji na bedemu stoje
Jer ne damo svoje, i ne damo svoje

Sinovi tvoji na bedemu stoje
Jer ne damo svoje, mi ne damo svoje

Šokac

[1158]