Godine prolaze, ništa ne donose,
Nikog da navrati sa mnom bol da podijeli.
Ljeto već došlo je, svako se raduje,
Samo ja ne mogu sakrit tugu u oku.

Nemogu da te zaboravim, život bez tebe da zamislim,
Od mene priznajem jače je to, tvoj bio sam, bio i ostao.
Nemogu više to dobro znam, iz duše tebe da odagnam,
Ja srcu lagati nemogu svom, odavno sam s tim se pomirio,
Tvoj bio sam, bio i ostao.

Otvaram prozore, ne spavam do zore,
Nešto mi govori da još nada postoji.
Ali u svitanje, sunce mi kazuje,
Zalud je čekati, ti se nećeš vratiti.
Zdravko Škender

[1303]