Rekli su mi
I neznam šta bi sad prije
Da odem il je razbijem
Najprije nju pa onog kraj nje

Bisan ka pas
I nema takve ekipe šta je noćas za mene
Ostat ću sam bolje za sve

U prvi kafić se opijem
U drugi uđem i glasno opsujem
Sve žene njenoga imena
I neka idu do vraga

Nisam više tvoj
Nek izgori sve
Niti da se zemlja sad otvori
Ni da mora nestane
Nisam više tvoj
Taman da si zadnje biće na svijetu
što mi ostaje

Biraš moj broj
Ka i uvik kad poželiš
Samo da mi čuješ glas
Ne javljam se izlaziš van
Ka uvik uđeš bez kucanja
Na stolu ugledaš kratka poruka
Ogromna slova tvog imena
I neka ideš do vraga

K'o teret na svoju dušu
Stavljam bezbroj pitanja
Možda je bilo do mene
Ma neka ide do vraga
Doris Dragović i Hari Rončević

[1859]