Ja sam rođen di su škoji škrti
Di još tovar staro brime prti
Di maslina uvik lipo rodi
Di su koče, leuti i brodi

Ja sam rodom tamo iz Zagore
Volim kamen, a ti voliš more
Volim čuti gangu, šijavicu
A ti lipu pismu dalmatinsku

Mi smo ljudi kamena i mora
Našeg sunca što nam dušu grije
Ispod neba najlipšeg na svitu
Mi smo ljudi Dalmacije
Mi smo ljudi Dalmacije

U konobi kad se klapa nađe
Od pisme nam ništa nije slađe
A na stolu bevanda i riba
Što još više našoj duši triba

Kruh se peće na starom kominu
A bukara miriše po vinu
Sve su cure jede i rumene
A nu samo pogledajte mene

Mi smo ljudi kamena i mora
Našeg sunca što nam dušu grije
Ispod neba najlipšeg na svitu
Mi smo ljudi Dalmacije
Mi smo ljudi Dalmacije

Mi smo ljudi Dalmacije

Klapa Ardura i Dražen Habuš i Matea Picukarić

[2887]