Treba mi nešto da gurne me da nađem motivaciju, da
Izađem iz tupila, da prekinem stagnaciju jer
Vidim to na sebi da se gubim i pošuštajem
Skupilo se previše toga u čem odustajem
Nema rezultata pa me ništa ni ne gura, više
Teško nađem nešto što me istinski pofura da me
Pukne, da sam nabrijan, da izbacim iz sebe sve
Dnevna me rutina samo spušta, samo gazi me
Dani su mi isti, sve se počelo ponavljat, kao
Vešmašina vrti me, trudim se sve obavljat bez
Emocija, razmišljanja, ko robot sam programiran
Drugi vide osmijeh al iznutra sam ukomiran
Ali danas to ću prekinut, neću si to dozvolit, jedan
Život, jedna šansa, jedna prilika za voljet, moram
Sam pokrenut stvari, za sve sam sam si kriv
Trznut se, dokazat sebi da sam još živ
Ustat ću, nasmijat se, al istinski za sebe, dignut
Srednji prst za tupilo, rutine i probleme
Radit ću što volim pa ću voljet novi dan
Sanjat ću da sretan sam i živit ću svoj san
Danas ću ipak ustati iz kreveta
Kud god da puklo, što god da me dočeka
Danas ću ustati, dočekat veče
Kud god da puklo neće bit gore neg juče
Halo doktore, doktore, upomoć, tako sam lijena
U jezeru dilema tražim rješenje problema
Na «post it» naljepnice pišem životne zadatke
Pišem za i protiv liste da se provućem mukte
Šutke buljim dok me futraju, sjedim dok drugi ustaju
Jedem čim me šopaju, padam kad me potkopaju
Čuj, čuj, nešto puca, meni puca film
Svijet se ruši oko mene, ne, ja nemam ništa s tim
Imam zadnji atom snage, na što da ga utrošim
Jadat mi se ne da, samoj sebi da se ogadim
Plutam u bazenu mediokriteta našeg
Ne talasaj, baš je lijepo utopit se usred mase
Halo, da l' me netko čuje
Halo, halo
Bože, što mi se dogodilo, iznutra umirem
Tko to gleda iz ogledala smiren ko Praksiten
Godine ti nose mudrost, al te okuju u lance.
Trgam ih sa sebe, želim osjetiti žmarce
Skidam kožu, dižem sidro pa se dižem iz pepela
Trgam se iz mreže koju sam si sama isplela
Ubola sam se da još jednom osjetim bol
Nek se zatalasa masa, car je gol
Elemental
