Kad ostanem sam, priko ramena pogledam
Šta i kome dobro za sobom ostavljam
Prečesto daleko, premalo blag i previše svoj
Sve je to pitanje al' u jedno sam siguran

S njom ruke su moje čiste ka u diteta
I još uvik ne znan čim sam je zaslužia
U sebi budin nekog novog čovika
I radim sada sve samo da to sačuvam

Prošao najgore noći, vidia najlipši dan
Al' nikad prestao nisam tražit nekog kog osjećam
Nebo nad nama, more oko nas
Njena blizina sve to blizu mog je sna

S njom ruke su moje čiste ka u diteta
I još uvik ne znan čim sam je zaslužia
U sebi budin nekog novog čovika
I radim sada sve samo da to sačuvam

Dok vrime mi odmiče i pomalo me strah
S njom živim proljeće i sve zaboravljam

S njom ruke su moje čiste ka u diteta
I još uvik ne znan čim sam je zaslužia
U sebi budin nekog novog čovika
I radim sada sve samo da to sačuvam

Marijan Brkić B.R.K. i Oliver Dragojević

[2068]