Cili život ja o tebi sanjan
Svaku dugu noć dok
Veli varoš ka i dite spi
I na vrata svoga srca krakun stavjan
Oni tren kada na njih uđeš ti

I da zaliva nas ka dva ritka cvita
Ovi dažd iz Božjeg oka šta još pada i
Još nije prista, znaš da za me
Bija bi smak svita da mi nisi došla
Da ne postojiš

Dajen, dajen se u tvoje ruke
Svoje ime svoje prezime
Jer jubav je ka feta od naranče žute
Nema ništa lipše nego okusit se nje

Ka tiramol između dva zida
Ja za jubav blizu srcu san
Se veza i njoj san se prida
Jer nije more maštil vode slane
Ne mogu se nosit sa njin
Dalmatino

[1576]