Sve je moglo potrajat
i u jedan ormar stat
tvoja košulja kraj moje
i sve još mogu vjerovat

Ali da ćeš lako dat
u staro željezo nas dvoje
kao par cipela
mene si šutnula

Prolij vino po meni
zalij me po košulji
da je skinem sa sebe
u tvom stanu toplome

Prolij vino po meni
neka se ne osuši
možda mi se posreći
možda dođeš prileći
ja bi ti nešto značio
hranio te i oblačio

Sad sam k'o na zubu kvar
malo oštećen i star
kad ću opet vidjet dugu
da odmotaš me kao dar

Badnjaku kad dođe kraj
pronašla bi samo tugu
kao par cipela
mene si šutnula
Igor Cukrov

[1403]