Vrijeme odnijelo bi sve, i kiša pere tragove,
Stare rane sve zaborave, pa nas više ne zabole
Nisi trebala zbog nas sakrit osmijeh drugome
To što čuješ moju je glas, ja se ne dam nikome

Ja nisam taj, da svoju dušu nekom prodajem,
I kad priči dođe kraj, ja onaj isti stari ostajem

Kad se ljudi poviju, il' su stari, il' tuguju
Il' se nečeg posrame što im nose snove nemirne
Nisi trebala zbog nas lice pokriti rukama
Znaš da nije u tom spas, spas je tu na mojim usnama

Ja nisam taj, da svoju dušu nekom prodajem,
I kad priči dođe kraj, ja onaj isti stari ostajem

Azzurro

[1309]