More lije plave suze
poklanja ih suhoj hridi,
more čuje, more vidi
da je duša umorna

Sad mi triba topla ruka
mater, otac da me grli
jedino je prag mog doma
isto di mi srce hrli

Slomilo me ovo vrime
ka i granu masline,
život mi je teško brime
sad mi tribaš prigrli me

Još sam uvik tvoje dite
Dalmacijo lipa moja,
dok mi silni vitri prite
ti si misto mog spokoja

Ja sam ka i divje cviće
naresla po svome motu,
tribam samo mrvu sriće
da bi cvala u životu

Di bonaca pismu mami,
di se piva ispod škura
kad odzvoni zadnja ura
tu ću snivat vični san

Slomilo me ovo vrime
ka i granu masline,
život mi je teško brime
sad mi tribaš prigrli me

Još sam uvik tvoje dite
Dalmacijo lipa moja,
dok mi silni vitri prite
ti si misto mog spokoja

Dalmacijo lipa moja!
Dalmacijo lipa moja!

Zorica Andrijašević Donna

[1365]