Trenutak istine je, kratak i ne događa se često. Zato, zavali
Se, opusti se, pronađi neko mjesto, jer ove riječi koje izričem
Su iskrene, i u njima nema ničeg drugog osim istine
U neko gluho doba noći u mraku sobe ja se prisjećam
Svih stvari što sam nekad radila, sad za to osjećam
Samo prezir, isključivo moj osobni
Da ne bude kompleksno, ajmo rade biti doslovni
Ja nisam stala iza svega što sam napravila
I nisam svoju svaku pogrešku odmah ispravila
Izrekla sam teške riječi, a mislila još gore
Iz ponosa pognula glavu nisam, a da jesam bilo bi bolje
Stari frendovi, sjećate se kak smo znali brijati
Trgom i po Varšavskoj, Mimari, sam se smijati
Al od srca, onak kak nisam dosta dugo
Sad sve gledam pod drugim svjetlom i obavijam se tugom
Izreko bi laž svatko ko bi odgovorio
Da nikad nije nikog izdao, u paklu gorio
Bi skupa sa mnom, al ja sam previše laži podnijela
I stvorila si deblju kožu koju nebi raznijela
Ni najjača paljba tuđih podlih komentara
Davno je bilo kad me brinulo da l' me neko ogovara
Da l' sam podobna, da budem odabrana
Jedna od pjesnika, da li ću biti izabrana
Da ne gledaju kroz mene kao da i ne postojim
Već da posve svjesni, njihovo carstvo jednog dana ja ću zvati svojim
Jednog dana, jednog dana ja ću zvati svojim
Kad jednog dana dođe tren, kad dođe tren
Kad jednog dana dođe pravi tren, kad dođe pravi tren
Ja stat ću ponosna, al nikad sama
Jednog dana, jednog dana
Kad jednog dana dođe tren, kad dođe pravi tren
Kad jednog dana dođe pravi tren, kad dođe pravi tren
Ja stat ću ponosna, al nikad sama
Jednog dana, jednog dana, jednog dana, jednog dana
Ja stat ću ponosna, al nikad sama
Jednog dana, jednog dana
Uz pomoć nebeskih sila možda se kocka i okrene
Da nagradi moju iskrenost, da riješi sve probleme
Znam da svi nose breme, ali se moje čini najteže
Gledam iz gornje perspektive, pitam se zašto stvari kreću nadolje
Odsada nadalje, znam da se moram spremiti za najgore
Al opet nadati se najboljem u onom najdaljem kutu mog razuma
Nešto mi govori da pobjegnem i da spasim se od bezumlja
Jer fakat više ne znam ja
Da l' je problem u meni il u drugima
U meni il u drugima, u meni il u drugima
Da l' je problem u meni il u drugima
Svoje probleme ne vide samo oni koji ih stvaraju
Kad ih pogledam u oči znam da me opet ogovaraju
Možda izgledaju jače, al znam zasigurno
Da će im slava kratko trajat, jer ne govore ništa smisleno
Krivi se pozivaju na intelekt
Krivi glume filozofe, a repaju na playback
Ja sam ostvarila snove, sad točno znam što radim
Htjela sam samo biti mc, a danas carstvo gradim
ne okrećem se prošlosti, ne idem glavom kroz zid
Ne želim da mi se smiju, ili da osjećam stid
Sad sam jača nego ikad, jednom ću opet biti dama
Ako ne danas, niti sutra, onda barem jednog dana
Elemental