Da je pustit srcu na volju
sad bi s tobon grija postelju,
ne bi sam morem plovija
i od tebe ne bi se odvojia.

Bogu se ja pomoliti
da me kapjon sriće poškropi
snagu da viron ispuni
da ovu dušu ne bi vrga u more
ča bez tebe više živit ne može.

I ćutin se lipo kada pomislim
da postelju svoju s tobom dilim,
a znan da more me miljama dili od tebe
i ćutin se boje kad mi uploviš u san
galeba zoven tvojin imenon.

Jer znan da čeka me daleko
jedno srce veliko.
Giuliano

[1538]